Zamislite podzemne vode kao potok ili kao reku , koja teče na nekoj dubini kroz zemlju . Tokom proticanja na “nekoj” dubini dolazi do molekularnog trenja , tj. dolazi do jonizacije molekula vode , a kretanje naelektrisanih čestica ( jona) dovodi do nastanka elektromagnetnog zračenja . Opšta karakteristika ovih zračenja je da su to niskofrekventna zračenja koja deluju na ljudski organizam i ostala živa bića iritirajući normalan rad ćelija , tj. Izazivajući promene membranskog potencijala ( depolarizuju ih ili ih hiperpolarizuju ) , što dovodi do ozbiljnog poremećaja elektromagnetnog svojstva krvi i šire , do poremećaja celokupne energetske strukture bioloških sistema.
Podzemne vode su “promenljiva kategorija”, tj. nisu uvek na istom mestu veš se uvek moraju “tražiti” ! Negativan uticaj podzemnih voda je bio poznat od davnina . O tome govori i činjenica da su manastiri i crkve uvek pravljeni van domašaja podzemnih voda . Poseban doprinos izbegavanju podzemnih tokova davale su životinje koje imaju istančana čula i instikt , te nepogrešivo osećaju energetski uticaj , pa su uz njihovu pomoć ljudi pravili svoje nastambe na “čistim” mestima . Samo kretanje i kratkotrajno zadržavanje na podzemnim tokovima , ne predstavlja neki problem po živa bića , pa i čoveka …
Spavanje na podzemnom toku izaziva niz poremećaja u vidu :
– nesanica
– vrtoglavica
– aritmije
– loše probave
– probadanja
– psihosomatski poremećaji
– česte i nagle promene raspoloženja i razdražljivost
– grčevi i hladnoća u nogama
– utrnulost i ukočenost ekstremiteta ..
(Zračenje el.aparata, kablova, utičnica…)
Ljudi su senzori (upijači), što znači da mi upijamo svu energiju iz okruženja, bez razlike da li je pozitivna ili negativna. Pozitivna energija je korisna i ona je dobrodošla, ali negativna… Pod pretpostavkom da na mestu na kome spavamo, pored glave imamo neki “izvor” električne energije (lampu, utičnicu, prekidač i sl.) a koji je pod konstantnim naponom od 220 V 50 Hz (što je naša naponska mreža), to čini svojevrstan neprekidan “atak” na naš mozak, koji reaguje na taj način što alarmira receptore bola, pa dolazi do: glavobolja (najpre do povremenih i slabijih do češćih, neprekidnih i migrenskih), zujanja u ušima, poremećaja krvnog pritiska, raznih vrsta respiratornih infekcija (rinitis, sinusitis…), raznih vrsta alergija… Ako je neki od izvora el.energije bliže nogama, onda dolazi do raznih urinarno – genitalnih infekcija, efekta hladnih nogu, grčeva u mišićima, bolova u zglobovima…
U 50-im godinama prošlog veka Nemački naučnik Ernst Hartmann je na Nemačkom institutu u Hajdelbergu, dokazao da se preko čitave zemljine kugle prostire jedna globalna mreža negativnog zračenja, koju je značajno obradio i dokazao njenu malignost. Ustanovio je da se ona sastoji iz meridijana koji se protežu u smeru sever – jug, svaka 2,5 m i paralela koji se protežu u smeru istok – zapad, svaka 2 m. Mesta na kojima se presecaju meridijani i paralele su čvorovi, koji su po njemu i dobili naziv – Hartmannovi čvorovi . Još su stari kinezi imali veoma dobro poznavanje tačaka telurnih linija, koje se danas zovu Hartmannove linije i Hartmannovi čvorovi, a kinezi su ih slikovito nazivali “Demonova vrata”.
Dr Hartmann je u više od 20 000 eksperimenata dokazao štetnost čvorova po ljudsko zdravlje, i napisao knjigu “Krankheit Als Standort Problem” ( Bolest kao problem mesta boravka ), a njegovo pravilo je priznato na medicinskim simpozijumima. To pravilo otprilike glasi ovako: “Mesto na kome čovek spava, a oboli od karcinoma predstavlja najštetniju geopatogenu tačku, na kojoj niko ne sme duže spavati i sedeti. Ako se to mesto ne neutralizuje, nakon nekog vremena sa sigurnošću će ponovo biti razlog kancerogenim stanjima.” Osnovni problem kod Hartmannovih čvorova je taj što utiče “tačkasto” na pojedine delove ljudskog organizma (u zavisnosti na kom delu tela se nalazi – ako se nalazi na krevetu na kome spavamo). Delovanjem na pojedine organe (delove tela), velikom koncetracijom negativne energije, vrši destabilizaciju tog organa na ćelijskom nivou. Svaka ćelija je svet za sebe, ima svoje magnetno polje i ona je osnovni nosilac svega, ali ako neka negativna energija, u dužem vremenskom periodu utiče na to magnetno polje ćelije – ona će početi da mutira. Ako je zračenje kratkotrajno, sve se može vratiti u prvobitno stanje, ali ako je negativan uticaj konstantan, dolazi do trajnog poremećaja…